Welcome to Србија
August 17th, 2010Welcome to Srbija, gde murija ubija,
Welcome to Srbija, gde murija ubija,
Sve što nas je drug Lenjin učio o komunizmu, sve je bilo laž, a sve što nas je učio o kapitalizmu, istina je. (Rusija)
Izađi iz vode, vidiš da si sav mokar! (Borsko jazzero)
Furam sa Kopačke, ja i fosil, blizu smo Brzog. (od prijatelja)
Koja su tri najveća dostignuća Revolucije? Zdravstvo, obrazovanje i sport. Koja su tri najveća nedostatka revolucije? Doručak, ručak i večera. (Kuba)
Peoples of Europe Rise Up!!!
Koju poruku poslati ljudima u zemljama - PIGS?
U mojoj zemlji, Srbiji, sve je potaman. Radnici nemaju problema za gazdama i ga(z)dovima. Plate su velike i visoke, i još redovne, tako da radnicima ostaju i dalje mrski neprijatelji pigs, tj. prasići, a i jagnjići. Tako da proletri za nedelju dana, a država to prećutkuje, od 1. maja pa do Đurđevdana, izvrši pravi pokolj nad tim radnikomrzcima.
Ponovo radi Symbol.
Moglo je da stoji i David protiv Golijata.
Sve u svemu, 5:0 za Zvonka. Razbio ga.
Juče, 22.03., poveze mene Zvonko kući, i priča mi usput kako nije mogao više da ćuti, da je morao da im kaže to što ima, i …, i sve to protiv Jelašića, guvernera.
Danas, samo dan posle Zvonkovog (sao)opštenja sa njima, Jelašić dao ostavku. Eto to je tih 5:0. Petarda.
Posle svega, Zvonko je izjavio:
“Šta su političari naspram Himalaja i Grosgloknera.”
1 nedeljno. 4-5 puta mesečno. 52 puta godišnje. 200.
Svakog utorka - Borski problem. www.bor-sve.net
Zbog žutih, nejedem limun.
Kad na žuto staviš crveno dobiješ pomorandžasto, pa i pomarandže i mandarine izbegavam.
I šta mi ostaje za borbu protiv gripa?
Samo najbolje. I to redom:
1. Budix (hladan nes sa pola deci ruma). Pomaže pri mamurluku i za “dizanje”.
2. Pita sa borovnicama. Diže. Ukus bajan.
3. Borovnjača. Prirodna komova rakija sa dodatkom borovnica.
Gde to ima? Na Kopaoniku, ski-party-snow cafe SkiTuljko.
Posle nedelju dana konzumiranja pomenutih lekova, ne samo da nisi bolestan, već grip zaobilazi tebe u luku od 500 km. Tako da postaješ lekovit i za okolinu.
Ne, slika nije sa Oštrokondže. Slika je nastala ove zime na Kopaoniku. Takoreći, u epicentru Kopaonika, u centru Konaka “Sunčani Vrhovi”. Valja napomenuti da je vlasnik tih Konaka Miki Kostić, tj. MK Komerc.
Nekome ovo ili ono liči na krpu, nekome na koru od banane.
Kakva Zastava, takva Država.
Kakva Država, takvi privatnici i privrednici.
Kakvi privrednici, takvi radnici.
Takvi smo svi mi.
Naslov je Oda Radosti, i Ludosti, kamperima sa Borskog jezera iz ´70 i ´80ih godina.
Владислав Петковић Дис
(1880-1917)
НАШИ ДАНИ
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова
Остала нам још прашина на хартији,
К’о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
(1910)
Дакле, песма је написана пре 100 година. Да ли се нешто променило?
Одавно ми је та песма „на памети“. Захваљујем се господину Југовић Александру, директору СПО, на подсећању.
Kao sav normalan svet. Prvo Božić, pa Nova Godina.
New Deal je opet bio extra.